Metapodaci dokumenta
Ime autora, ustanova, vreme rada i istorija izmena putuju uz fajl i ne vide se u tekstu. Gde se pregledaju, šta se čisti i šta ostaje u PDF-u.
Kratak odgovor
Uz svaki dokument ide skup podataka koji se ne vidi u tekstu — ime autora, naziv ustanove, datumi, ponekad ukupno vreme rada i tragovi ranijih verzija. Pregledaju se u svojstvima fajla i čiste pre predaje, a deo njih prelazi i u PDF.
Rad izgleda gotovo. Naslovna strana uredna, ime tvoje, sve na svom mestu. Onda neko otvori svojstva fajla i tamo kao autor stoji ime rođaka od koga si pozajmio šablon.
Ništa strašno se nije dogodilo, ali je neprijatno — i dešava se često, jer se taj sloj podataka ne vidi dok se ne potraži. Uz svaki dokument putuje skup podataka o njemu samom, a ne o njegovom sadržaju. Taj sloj se zove metapodaci i nastaje sam, bez ijedne tvoje odluke.
Ovaj tekst opisuje šta se u njemu obično nalazi i kako se to pregleda. Tačan raspored menija razlikuje se od programa do programa i od verzije do verzije, pa se ovde ne opisuje klik po klik — opisuje se gde se to nalazi po smislu, a mesto u tvojoj verziji nađeš po imenu.
Odakle metapodaci uopšte dolaze
Nastaju iz tri izvora, i nijedan od njih nisi ti svesno pokrenuo.
Iz naloga na kom je dokument napravljen. Ime koje si upisao pri instalaciji programa ili ime naloga kojim si prijavljen postaje ime autora u svakom novom fajlu.
Iz fajla koji si koristio kao osnovu. Ako si rad počeo tako što si otvorio tuđi dokument i obrisao mu sadržaj, dobio si i njegova svojstva. Ime prvog autora zna da ostane iako od njegovog teksta nije preživela nijedna reč.
Iz samog rada na dokumentu. Program beleži datum nastanka, datum poslednje izmene, ko je poslednji čuvao fajl, koliko je puta dokument otvaran i menjan, a ponekad i ukupno vreme provedeno u njemu.
Ništa od toga nije skriveno u lošem smislu. Jednostavno nije u tekstu, pa se ne primeti pri čitanju.
Vredi odmah razdvojiti dve stvari koje se često brkaju. Metapodaci nisu dokaz o tome kako je rad nastao i ne treba im pripisivati moć koju nemaju; datum izmene se menja svakim čuvanjem, a vreme provedeno u dokumentu meri koliko je fajl bio otvoren, ne koliko si radio. Ono što jesu, jeste podatak koji stoji uz tvoj rad i koji svako ko fajl dobije može da pogleda.
Šta se u tom sloju najčešće nađe
| Podatak | Odakle dolazi | Zašto zna da smeta |
|---|---|---|
| Autor | nalog ili šablon | stoji tuđe ime na tvom radu |
| Ustanova | podešavanje programa | pogrešna škola ili firma u svojstvima |
| Naslov dokumenta | prvi upisani naslov ili ime šablona | ostane radni naziv umesto pravog |
| Datum nastanka i izmene | sam program | pokazuje kada je rad zaista pisan |
| Poslednji koji je čuvao | nalog na tom računaru | otkriva da je fajl bio kod nekog drugog |
| Komentari i praćene izmene | rad sa mentorom | prenose raspravu koja nije za predaju |
Poslednji red je poseban slučaj i vredi ga razdvojiti od ostalih: komentari i praćene izmene nisu metapodaci u užem smislu, ali se ponašaju isto — postoje u fajlu, ne vide se u običnom pogledu i iznenade kad ih neko uključi. Kako se sa njima radi i kako se konačno uklanjaju stoji u tekstu o praćenim izmenama i komentarima.
Gde se to pregleda
U svakom programu za obradu teksta postoji mesto koje se zove svojstva dokumenta ili podaci o dokumentu i nalazi se uz komande za čuvanje i štampu, ne u samom tekstu. Tu se vidi osnovni skup: autor, naslov, ustanova, datumi, ponekad broj reči i strana.
Drugi način je van programa: u pregledniku fajlova na računaru, kroz svojstva ili informacije o fajlu. Taj pogled ume da pokaže ono što program ne prikazuje, i obrnuto, pa ako tražiš nešto određeno vredi pogledati na oba mesta.
Ako radiš u alatu koji dokument čuva na mreži, postoji i treći pogled — istorija verzija. Ona ne pokazuje svojstva nego ko je i kada šta menjao, i ostaje uz dokument sve dok on živi na tom nalogu. To se ne briše čišćenjem svojstava i na to vredi računati kad dokument deliš dalje.
Šta će ti tačno biti prikazano zavisi od programa i od verzije, i to se ne može pretpostaviti. Ono što možeš je da pogledaš — provera traje minut i radi se jednom, pred predaju.
Šta se menja, a šta briše
Razlika je važna. Menjanje znači da upišeš tačan podatak umesto pogrešnog: svoje ime kao autora, svoju ustanovu, pravi naslov rada. Brisanje znači da podatak ukloniš iz fajla u celini.
Za studentski rad je gotovo uvek dovoljno prvo. Ime autora treba da bude tvoje, naslov treba da bude naslov rada, ustanova treba da bude tvoja — to nije čišćenje traga nego tačnost.
Brisanje ima smisla u dva slučaja: kad dokument ide nekome ko ne treba da vidi istoriju rada, i kad u svojstvima stoje podaci o ljudima koji sa radom nemaju veze. Programi po pravilu imaju i komandu koja odjednom uklanja lične podatke iz dokumenta; gde se nalazi zavisi od verzije, ali se zove nekom varijantom provere dokumenta pre deljenja.
Jedno upozorenje uz tu komandu: ona zna da ukloni i stvari koje ti trebaju, poput komentara koje još nisi obradio. Pokreni je na kopiji, ne na jedinom primerku rada. Kako se kopije i verzije drže u redu opisano je u tekstu o organizaciji fajlova i verzija.
PDF nosi svoje
Izvoz u PDF ne briše metapodatke — pravi nove, a deo starih prenosi. PDF ima sopstvena polja za autora, naslov, temu i ključne reči, i ona se pri izvozu popunjavaju iz izvornog dokumenta.
Praktična posledica: ako si ime autora sredio u dokumentu posle izvoza, PDF i dalje nosi staro. Redosled je zato uvek isti — prvo svojstva, pa izvoz.
Druga posledica se tiče naslova. Mnogi čitači PDF-a u naslovnoj traci prikazuju polje naslova, a ne ime fajla. Ako u tom polju stoji radni naziv, komisija otvori tvoj rad i na vrhu ekrana vidi nešto poput „Dokument 1”. Šta se sve može pokvariti pri izvozu i kako se gotov PDF proverava stoji u tekstu o izvozu u PDF.
Slike nose svoje metapodatke
Poseban sloj koji se retko pominje su slike. Fotografija napravljena telefonom nosi podatke o uređaju, vremenu i ponekad mestu snimanja, i ti podaci ulaze u dokument zajedno sa njom.
Za većinu studentskih radova to nije problem. Postaje problem u dve situacije: kada rad sadrži fotografije sa terena ili iz ustanove u kojoj si radio istraživanje, i kada se slike posle koriste odvojeno od rada.
Rešenje je jednostavno i ne traži poseban alat: slika koja je prošla kroz obradu, isecanje ili čuvanje u drugom obliku po pravilu gubi deo tih podataka. Ako ti je važno da ih nema, proveri sliku pre nego što je ubaciš, ne posle.
Provera od jednog minuta pred predaju
Radi se na kraju, kad je tekst gotov, i ide ovim redom:
- Otvori svojstva dokumenta i pogledaj autora, naslov i ustanovu.
- Ispravi ono što nije tačno, umesto da brišeš sve odjednom.
- Reši komentare i praćene izmene, pa tek onda izvozi.
- Izvezi u PDF i otvori ga — pogledaj šta piše u naslovnoj traci čitača.
- Proveri ime samog fajla, jer je to prvo što primalac vidi.
Peti korak je izvan metapodataka, ali spada u istu proveru: ime fajla je jedini od svih ovih podataka koji se vidi bez ijednog klika. Kako se fajl imenuje i šta ide u poruku uz njega stoji u tekstu o slanju dokumenta.