Siva literatura — izveštaji, teze i radni dokumenti

Deo materijala koji ti najviše treba nikad nije bio u časopisu. Godišnji izveštaj ustanove, statistička publikacija, doktorska teza sa repozitorijuma, radni dokument istraživačkog centra, tehnički standard, uputstvo ministarstva, zapisnik sa javne rasprave — sve su to izvori koji nose podatke koje nigde drugde nećeš naći.

Zajedničko im je to što nisu prošli recenziju. Zove ih se sivom literaturom, i ta reč ne znači „sumnjivo” nego „mimo uobičajenog izdavačkog puta”. Da li i koliko takvog materijala sme u tvoj rad, zavisi od predmeta, oblasti i mentora — na nekim katedrama je izveštaj ustanove uobičajen izvor, na drugim se traži da svaka tvrdnja stoji na recenziranom tekstu. To se pita unapred, ne posle predaje.

Šta sve spada

Vrste koje se najčešće javljaju u studentskim radovima:

• Izveštaji i publikacije ustanova — državnih organa, zavoda, komora, agencija, međunarodnih tela, nevladinih organizacija.
• Statističke publikacije i baze. Najčešći i najvredniji deo sive literature, jer je često jedini izvor originalnog podatka.
• Teze i disertacije sa repozitorijuma fakulteta.
• Radni dokumenti i preprinti — tekstovi objavljeni pre recenzije, često u nizovima koje vode istraživački centri.
• Standardi, propisi i tehnička dokumentacija.
• Konferencijski materijal koji nije izašao u zborniku.
• Interna dokumentacija preduzeća, kad ti je dostupna i kad smeš da je koristiš.

Ono što ovde ne spada jesu blogovi, portali, objave na društvenim mrežama i enciklopedije opšteg tipa. To je posebna kategorija, procenjuje se drugačije i najčešće se koristi kao polazna tačka za traženje izvora, a ne kao izvor.

Granični slučaj su medijski izveštaji. Novinski tekst o nekom istraživanju nije siva literatura nego prepričavanje — ono što se citira je istraživanje na koje se poziva, a ne članak o njemu.

Zašto se uopšte koristi

Tri razloga, i svaki je jak sam za sebe.

Podatak postoji samo tamo. Broj upisanih učenika, obim proizvodnje u grani, budžetska stavka — to se ne objavljuje u časopisu nego u izveštaju. Recenzirani rad koji taj broj navodi zapravo ga je preuzeo iz istog izveštaja, pa si ti tada na sekundarnom izvoru bez potrebe.

Materijal je noviji. Od završetka istraživanja do objave u časopisu prođe mnogo meseci. Izveštaj izađe u roku od nekoliko nedelja po završetku perioda na koji se odnosi.

Tema je praktična. Radovi o primeni, o propisima, o poslovanju konkretne organizacije oslanjaju se na dokumentaciju koja po prirodi stvari nije naučna publikacija. Propis se ne citira preko članka koji ga tumači nego preko svog teksta, a poslovni izveštaj nema drugu verziju osim one koju je preduzeće objavilo.

Postoji i četvrti razlog, tiši: siva literatura pokazuje gde je rasprava pre nego što stigne u časopise. Radni dokumenti i izlaganja sa skupova su često godinu ili dve ispred objavljene literature, pa se po njima vidi šta se u oblasti trenutno otvara.

Kako se procenjuje

Pošto filtera nije bilo, filter si ti. Pitanja su ista kao za svaki izvor, ali se odgovori ovde traže pažljivije. Kompletna lista provere stoji u tekstu o proceni pouzdanosti izvora; za sivu literaturu posebno se gleda četvoro:

Pitanje o nameri je ključno i najčešće se preskoči. Izveštaj organizacije koja se zalaže za određenu politiku nije neupotrebljiv, ali se čita znajući čemu služi — i u radu se piše ko ga je objavio, a ne samo šta u njemu piše.

Kod radnog dokumenta i preprinta gleda se još i da li je u međuvremenu izašla recenzirana verzija. Ako jeste, citira se ona, jer se brojevi između te dve verzije ume da razlikuju.

Kako se citira

Dva pravila pokrivaju gotovo sve slučajeve.

Autor je najčešće organizacija. Ako na dokumentu ne stoji ime osobe, autor je ustanova koja ga je izdala, i tako ulazi i u tekst i u spisak literature. Kako se to tačno zapisuje po stilovima, razloženo je u tekstu kad je autor organizacija.

Navodi se dovoljno da se dokument nađe. Naziv serije i broj izdanja kod radnih dokumenata, godina i period na koji se izveštaj odnosi, ustanova kod teze, oznaka i godina kod standarda, datum pristupa kod materijala koji postoji samo na mreži.

Za tabele preuzete iz izveštaja važe ista pravila kao za svaku tuđu tabelu — izvor ide uz nju, a ne samo u spisak literature na kraju, i uz njega ide broj strane ili oznaka tabele u originalu.

Treća stvar koja se često zaboravi: sačuvaj kopiju. Dokumenti sa sajtova ustanova nestaju pri redizajnu sajta, a referenca koja ne vodi nigde je na odbrani neprijatno pitanje. Preuzet fajl uz zabeležen datum pristupa rešava to jednom za svagda.

Teze i disertacije kao izvor

Repozitorijumi fakulteta su najpristupačniji deo sive literature i najčešće se koriste pogrešno.

Doktorska disertacija je ozbiljan izvor: pisana je godinama, ima komisiju koja ju je odbranila i obično najpotpuniji pregled literature u toj temi na domaćem jeziku. Master i diplomski radovi su drugo — nisu prošli nikakav spoljni postupak i njihov nalaz se ne prenosi kao utvrđen.

Ono zbog čega se tuđa teza ipak otvara jeste njen spisak literature. Za jedno popodne dobiješ mapu izvora u oblasti, sa proverenim referencama koje dalje tražiš u originalu. Kako se iz tuđeg rada uči bez preuzimanja, opisano je u tekstu kako se uči iz tuđeg rada.

Ako tezu ipak citiraš, u referenci stoji da je reč o tezi, koja ustanova i koje godine. Prećutati vrstu dokumenta znači predstaviti studentski rad kao publikaciju, i to je ono što se na odbrani primeti.

Kako se meša sa recenziranom literaturom

Najbolji raspored je podela poslova.

Recenzirani radovi nose okvir: pojmove, pregled dosadašnjih nalaza, metod, raspravu. Siva literatura nosi građu: brojeve, dokumente, opis stanja u konkretnoj sredini.

Rad u kom su svi izvori izveštaji čita se kao pregled dokumentacije, ne kao istraživanje. Rad u kom nema nijednog izveštaja, a bavi se konkretnom pojavom u konkretnoj zemlji, deluje kao da je pisan bez podataka. Sredina je uobičajena i očekivana.

Ako se tvoj glavni nalaz oslanja isključivo na jedan dokument sive literature, potraži drugu potvrdu ili napiši to kao ograničenje. Kada se izvor navodi u tekstu kao izvor, a kada se samo koristi, razloženo je u tekstu kada se citira.

Šta se pita na odbrani

Siva literatura izaziva predvidljiva pitanja, i sva se lako odgovaraju ako si proveru uradio dok si pisao:

• „Odakle vam taj podatak?” — odgovor je ustanova, publikacija i period, ne „sa interneta”.
• „Zašto niste koristili noviji izveštaj?” — ako noviji ne postoji ili nije uporediv, to se kaže u jednoj rečenici.
• „Da li je to nezavisan izvor?” — ovde se odgovara ko ga je objavio i zašto, mirno i bez odbrane.

Rad koji sivu literaturu koristi svesno i imenuje njeno poreklo prolazi bez problema. Problem pravi rad u kom se izveštaj citira kao da je studija, jer se razlika vidi odmah.