Srpska slova i tastatura u Wordu

Tri različita problema izgledaju isto: tekst u kojem naših slova nema. Prvi je tastatura, drugi je jezik dokumenta, treći je ono što se dogodi kad se tekst zalepi spolja. Rešavaju se na tri različita mesta, i vredi ih razdvojiti pre nego što se bilo šta popravlja.

Raspored tastature

Slova č, ć, ž, š, đ imaju svoje tastere u srpskom rasporedu. Raspored se dodaje jednom, u podešavanjima operativnog sistema, ne u Wordu.

• Windows: Settings → Time & Language → Language & region → dodaj jezik, pa u njegovim opcijama raspored Serbian (Latin).
• macOS: System Settings → Keyboard → Input Sources, pa raspored sa srpskim latiničnim znakovima.

Prebacivanje ide prečicom — na Windowsu Windows + razmak ili Alt + Shift, na Macu prečica podešena uz izvore unosa. Indikator u traci pokazuje koji je raspored aktivan, i vredi ga naviknuti oko da primeti, jer se pri prebacivanju između pretraživača i Worda raspored ume da vrati sam.

Dve razlike u odnosu na engleski raspored zbunjuju na početku: naša slova zauzimaju tastere na kojima su u engleskom znakovi interpunkcije, a y i z zamenjuju mesta. Nekoliko dana je dovoljno.

Ono što se ne radi jeste pisanje bez dijakritika, pa naknadna zamena. Zakljucak se pretragom ne može pouzdano pretvoriti u zaključak, jer ista zamena pogađa i reči u kojima slovo c pripada tamo gde jeste. Automatska zamena tu pravi nove greške umesto da uklanja stare.

Jezik dokumenta

Ovo je jedno podešavanje koje uklanja nekoliko grupa grešaka odjednom.

Označi ceo tekst, pa Review → Language → Set Proofing Language → srpski (latinica). U istom prozoru postoji dugme koje taj jezik postavlja kao podrazumevani; bez njega se novi pasusi vraćaju na prethodni jezik.

Šta se time dobija:

• Provera pravopisa radi na srpskom. Bez toga Word podvlači ceo tekst i ne hvata ništa.
• Navodnici se dobijaju u ispravnom obliku, jer Word oblik bira po jeziku.
• Rastavljanje reči na kraju reda radi po srpskim pravilima, ako je uključeno.

Ako ti je dokument nastao iz šablona ili je pisan na više računara, jezik ume da bude različit po pasusima. To se vidi u statusnoj traci na dnu prozora, koja pokazuje jezik dela teksta u kom je kursor.

Autokorekcija: šta ostaviti, šta ugasiti

File → Options → Proofing → AutoCorrect Options.

Vredi ostaviti zamenu ravnih navodnika tipografskim i zamenu crtice crtom — to su dve stvari koje ručno niko ne stigne da uradi kroz ceo rad.

Vredi proveriti tri stavke koje u akademskom tekstu smetaju:

• Veliko slovo posle tačke. Skraćenice tipa str., npr., tj. imaju tačku usred rečenice, pa Word posle njih ume da stavi veliko slovo. Ako ti se to dešava često, stavka se gasi.
• Automatsko pravljenje liste. Kad otkucaš broj i tačku, Word pretvori pasus u numerisanu listu sa sopstvenim uvlačenjem. U radu koji ima ručno formatirane delove to razbija poravnanje.
• Pretvaranje adrese u link. U spisku literature adrese postanu plave i podvučene, što se pred predaju uklanja ručno.

Slova koja se gube pri kopiranju

Dva su slučaja i različito se leče.

Prvi: dijakritici nestanu ili postanu čudni znaci. Tekst zalepljen iz PDF-a ume da stigne bez kvačica, sa praznim pravougaonicima ili sa znakovima koji nemaju veze sa slovom. Uzrok je kodiranje i font u izvornom dokumentu, ne Word. Popravka je ručna, i jedini pouzdan pristup je da se citat prekuca, a ne prepravlja. Ostali slučajevi kopiranja iz PDF-a, uključujući skenirane dokumente: PDF koji se ne može kopirati.

Drugi, opasniji: slova izgledaju tačno, ali nisu ista. Desetak malih i desetak velikih slova u dva pisma izgledaju identično. Reč zalepljena sa sajta ume da sadrži jedno takvo slovo, i to se okom ne vidi.

Posledice su tri, i sve tri izgledaju kao kvar programa:

• provera pravopisa podvlači reč koja deluje savršeno ispravno;
• pretraga ne nalazi reč koju gledaš na ekranu;
• slovo usred reči ima malo drugačiji oblik, jer ga font zamenjuje iz druge grupe znakova.

Otkrivanje ide upravo preko toga. Postavi jezik celog dokumenta na srpski i pusti punu proveru pravopisa; mešano slovo se javi kao nepoznata reč. Kad nađeš prvu takvu reč, iskopiraj iz nje sporno slovo u polje za pretragu i zameni ga otkucanim latiničnim slovom kroz ceo dokument — pojave skoro uvek dolaze iz istog lepljenja, pa jedna zamena sredi sve odjednom.

Provera koja radi i bez svega ovoga: ako reč vidiš na ekranu a pretraga je ne nalazi, slovo je iz drugog pisma. Ostale zamke istog reda skupljene su u tekstu o najčešćim pravopisnim greškama.

Fontovi

Standardni fontovi koji se u radovima traže sadrže sva naša slova. Problem se javlja kod fontova preuzetih sa interneta i kod dokumenta otvorenog na tuđem računaru, gde font nije instaliran pa ga program zameni drugim.

Simptom je isti kao kod lošeg kodiranja — prazni pravougaonici umesto kvačica — ali se javlja tek kod mentora, ne kod tebe. Dve mere ga uklanjaju: koristi font koji uputstvo traži, i predaj rad kao PDF, jer PDF nosi oblike slova sa sobom. Postupak i podešavanja: izvoz u PDF.

Đ, Dj i Dž

U radu se piše đ, nikada dj. Oblik dj postoji samo tamo gde sistem ne prima naša slova — adresa elektronske pošte, ponekad naziv fajla — i u tekst rada ne ulazi.

Dž, Lj i Nj su po jedno slovo. Na početku rečenice se veliko piše samo prvi znak: Džon, ne DŽon. Izuzetak je tekst ispisan verzalom, gde idu oba znaka velikim.

Za nazive fajlova vredi suprotno pravilo od onog u tekstu: naša slova tu smetaju, jer se pri slanju mejlom i otvaranju na tuđem sistemu ume da pokvari naziv. Kako se fajlovi imenuju da bi se verzije razlikovale: organizacija fajlova i verzija.

Isti problem u drugim programima

Tri uzroka su ista svuda, ali se podešavanja zovu drugačije.

Google dokumenti. Jezik se bira u File → Language, i provera pravopisa prati taj izbor isto kao u Wordu. Zamena ravnih navodnika tipografskim stoji u podešavanjima uređivača, među zamenama; ako je isključena, ceo dokument će imati ravne znakove. Ostalo što se u tom okruženju radi drugačije: Google dokumenti za rad.

Telefon. Naša slova se dobijaju dužim pritiskom na osnovno slovo, ali se u žurbi preskaču. Beleške pisane tako uđu u rad pri prvom kopiranju, i to je najčešći pojedinačni izvor teksta bez kvačica.

Programi bez autokorekcije. Običan uređivač teksta, polje na sajtu ili aplikacija za beleške ne menjaju ništa i ne proveravaju ništa. Sve što odatle dolazi prolazi kroz istu proveru kao i tekst zalepljen iz PDF-a.

Tekst koji je već otkucan bez kvačica

Zamena pretragom, kao što je rečeno, ovde pravi nove greške. Ono što radi jeste provera pravopisa: reč bez kvačice po pravilu ne postoji u rečniku, pa se podvuče.

Redosled je bitan:

1. Označi ceo tekst i postavi jezik na srpski (latinica). Bez toga ništa neće biti podvučeno.
2. Pusti punu proveru, prečicom F7, i prođi od početka do kraja.
3. Za svaku podvučenu reč odluči sam — predlog programa nije uvek onaj koji ti treba.

Reči koje se u radovima najčešće vraćaju bez kvačica su uvek iste: zaključak, istraživanje, društveni, različit, značaj, učenik, časopis, uključujući. Vredi ih proveriti i pretragom, jer se javljaju na svakoj drugoj strani.

Ako je bez kvačica ceo pasus, brže je prekucati ga nego popravljati reč po reč. Provera pred slanje mentoru, u koju ovo spada: lista pre slanja mentoru.

Prolaz pred predaju

Pretrage u trećem redu su najkorisnije: hvataju delove teksta prekucane u žurbi ili zalepljene iz beleški pisanih na telefonu, gde se raspored ne prebacuje. Ceo prolaz traje desetak minuta i radi se jednom, pošto je tekst zaključan.