Google Docs za akademski rad: šta ume, a šta ne

Google Docs bez problema iznese pisanje akademskog rada. Ima stilove naslova, pregled dokumenta, automatski sadržaj, fusnote, sekcije, numeraciju strana, komentare i istoriju verzija — dakle sve što treba dok tekst nastaje.

Ono što nema jeste nekoliko stvari koje zatrebaju na kraju, na dužem i strože formatiranom radu: automatsku numeraciju poglavlja vezanu za stilove, potpise slika i tabela koji se sami broje, unakrsne reference i endnote. Uz to, dokument od pedeset strana sa mnogo slika u pregledaču postaje primetno trom.

Praktičan zaključak koji iz toga sledi: piši u Docs-u ako ti odgovara, ali računaj da će se poslednji korak formatiranja verovatno raditi u Wordu. Ispod je po stavkama šta radi, kako se uključuje i gde tačno prestaje.

Stranice moraju biti uključene

Prva provera pre bilo čega drugog. Google Docs ima dva režima prikaza: sa stranicama i bez stranica (Pageless). U režimu bez stranica nema preloma strana, nema margina u pravom smislu, nema zaglavlja i podnožja i nema numeracije strana.

Datoteka → Podešavanje stranice (File → Page setup). Tamo se bira kartica Stranice, format papira A4 i margine. Ako je dokument nastao kao Pageless, sve dok se to ne promeni pola ovog teksta ne važi.

A4, a ne Letter — Docs u nekim nalozima podrazumeva Letter, što na štampi pomeri ceo prelom.

Stilovi naslova i pregled dokumenta

Stilovi su u padajućoj listi na traci, levo, gde piše „Obični tekst”. Bira se Naslov 1, Naslov 2, Naslov 3. Prečice su Ctrl+Alt+1/2/3, na Mac-u Cmd+Option+1/2/3.

Izgled se menja obrnuto nego u Wordu: prvo formatiraš jedan naslov kako treba, označiš ga, pa Format → Stilovi pasusa → Naslov 1 → Ažuriraj „Naslov 1” da odgovara. Od tog trenutka svi naslovi tog nivoa izgledaju isto. Ako želiš da to ostane i u sledećem dokumentu, u istom meniju postoji Opcije → Sačuvaj kao podrazumevane stilove.

Pregled dokumenta (spisak naslova sa strane) se pali preko Prikaz → Prikaži pregled. To je Docs-ov ekvivalent navigacionog panela i služi za istu proveru: ako naslov nije u spisku, nije označen kao naslov.

Zašto se bez toga sve raspada i koja se tri nivoa koriste, objašnjeno je u tekstu o stilovima naslova.

Sadržaj se ubacuje lako, ali se ne osvežava sam

Umetni → Sadržaj (Insert → Table of contents). Nudi se nekoliko varijanti — sa brojevima strana, sa tačkama i sa linkovima umesto brojeva. Za rad koji se predaje na papiru ili u PDF-u bira se varijanta sa brojevima strana.

Ovde je najvažnija razlika u odnosu na Word: sadržaj u Docs-u se ne ažurira automatski. Kad se tekst promeni, klikneš na sadržaj i pojavi se dugme za osvežavanje. Ako se to zaboravi, u predatom radu stoje brojevi strana od pre dve nedelje.

Zato je osvežavanje sadržaja poslednja radnja pre izvoza, uvek. Isto pravilo važi i u Wordu, gde su uzroci pogrešnih brojeva opisani u tekstu sadržaj ne prikazuje prave strane.

Ono što Docs nema jeste automatska numeracija poglavlja vezana za stilove. Brojevi 1, 1.1, 1.1.1 se kucaju ručno, a kad se ubaci poglavlje usred rada, ručno se i prenumerišu. Na radu sa dvadesetak naslova to je posao od nekoliko minuta i izvor grešaka.

Fusnote: postoje, endnote ne

Umetni → Fusnota, prečica Ctrl+Alt+F (Cmd+Option+F na Mac-u). Fusnota se ubacuje na dnu strane, numeracija je neprekidna kroz ceo dokument i sama se preračunava kad ubaciš novu.

Granice su tri:

• Nema endnota. Ako uputstvo traži napomene na kraju rada ili poglavlja, u Docs-u za to nema ugrađene opcije.
• Numeracija se ne restartuje po poglavljima. Ide 1 do kraja dokumenta.
• Izgled fusnote se podešava ograničeno — menja se veličina i font teksta, ali ne i razdvojna linija ili razmak fusnota kao u Wordu.

Za većinu studentskih radova to je dovoljno. Ako ti uputstvo traži numeraciju po poglavljima, to je jedan od razloga da završna verzija ode u Word.

Alat za citiranje

Alatke → Citati (Tools → Citations). Bira se stil — MLA, APA ili Chicago autor–godina — pa se dodaju izvori ručno ili preko pretrage po ISBN-u, DOI-ju ili URL-u. Zatim se citat ubacuje u tekst jednim klikom, a na kraju se generiše spisak literature.

Dve stvari treba znati pre nego što se osloniš na njega:

• Izvori žive u tom dokumentu, ne u biblioteci koja se prenosi između radova. Za sledeći rad se unose ponovo.
• Podaci povučeni automatski se proveravaju. Godina, izdavač i imena autora često dođu nepotpuni ili pogrešno raspoređeni, pogotovo za knjige i zbornike.

Nema podrške za srpske varijante citiranja koje fakulteti ponekad propisuju, pa se izlaz po pravilu doteruje ručno. Ako ti treba biblioteka koja se prenosi kroz godine studija, za to postoje zasebni programi za upravljanje referencama.

Numeracija strana i sekcije

Docs ima i sekcije i prekid veze sa prethodnom sekcijom, što je ono što treba za rad u kom naslovna strana nije numerisana.

Umetni → Prekid → Prekid sekcije (sledeća stranica) deli dokument. Zatim se dva puta klikne u podnožje nove sekcije i isključi kvačica Poveži sa prethodnim (Link to previous). Tek posle toga numeracija u toj sekciji može da krene iznova.

Umetni → Brojevi stranica nudi i opciju da se broj ne prikazuje na prvoj strani, kao i polje za početni broj.

Ako se numeracija i posle toga ponaša naopako, uzrok je skoro uvek jedan od nekoliko koje ima i Word — razrađeni su u tekstu numeracija stranica počinje na pogrešnom mestu.

Tabele i slike

Tabele u Docs-u umeju ono najvažnije: desni klik → Svojstva tabele otvara podešavanja u kojima se zaglavlje može zakačiti da se ponavlja na svakoj strani, a redu se može zabraniti da se lomi preko dve strane. Širine kolona se povlače mišem ili unose brojem.

Slike se ubacuju preko Umetni → Slika, a način uklapanja se bira klikom na sliku: u redu sa tekstom, obavijeno tekstom ili prekinut tekst. Za akademski rad se skoro uvek koristi u redu sa tekstom — tada slika putuje sa pasusom umesto da lebdi nad stranom.

Ono čega nema: potpisi koji se sami broje. „Slika 1”, „Tabela 3” i njihovi nazivi se kucaju kao običan pasus ispod, odnosno iznad. Kad ubaciš novu sliku u sredinu, sve brojeve dalje menjaš ručno — i pri tome menjaš i svako pominjanje u tekstu, jer unakrsnih referenci takođe nema.

Koliko to zaista boli, zavisi od rada: pet slika nije problem, dvadeset pet jeste. Šta se traži od rezolucije i kako potpisi izgledaju, stoji u tekstu slike u radu.

Gde se granica oseti

Ograničenje po veličini dokumenta postoji i reda je veličine milion karaktera — daleko iznad bilo kog studentskog rada, pa to nije granica koja te pogađa.

Granica koja se stvarno oseti je brzina. Dokument od četrdeset-pedeset strana sa dvadesetak slika u pregledaču počinje da kasni pri kucanju i skrolovanju, a osvežavanje sadržaja traje osetno duže. To nije kvar nego posledica toga što se sve radi u pregledaču.

Dva poteza koja pomažu: smanji slike pre ubacivanja (ne posle) i zatvori ostale kartice dok radiš na dokumentu. Treći, ako ništa ne pomaže, jeste podela rada na dva dokumenta koja se spajaju na kraju.

Za rad bez interneta treba unapred uključiti rad van mreže — dodatak za pregledač plus opcija u podešavanjima. Ako se to ne uradi ranije, ne može se uraditi u trenutku kad interneta nema.

Izvoz u .docx i šta pri tome strada

Datoteka → Preuzmi → Microsoft Word (.docx). Prenosi se uredno: stilovi naslova, fusnote, tabele, numeracija strana, sekcije.

Pomera se ili gubi obično ovo:

• Prelomi strana. Word i Docs ne lome tekst identično, pa se posle izvoza prelistava ceo rad.
• Fontovi kojih nema lokalno. Font izabran iz Docs-ove liste, a neinstaliran na računaru, biće zamenjen — i rad izgleda drugačije.
• Razmaci u tabelama i položaj slika koje nisu u redu sa tekstom.
• Jednačine, ako ih ima više od nekoliko jednostavnih.

Zato se posle izvoza ne štampa odmah. Otvori .docx, prođi kroz rad, pa tek onda pravi PDF. Šta se najčešće pokvari pri tom poslednjem koraku, stoji u tekstu izvoz u PDF.

Raspored posla koji se u praksi drži

Pisanje i saradnja u Docs-u, završno formatiranje u Wordu. Docs je bolji dok tekst nastaje — automatsko čuvanje, istorija verzija, režim predlaganja u kom mentor komentariše bez straha da će nešto obrisati. Word je bolji na kraju, kad zatrebaju numeracija poglavlja, potpisi koji se sami broje i precizna kontrola preloma.

Jedan uslov: prelazak se radi jednom. Prebacivanje tamo-amo između dva programa svaki put pomeri format i pravi nove greške. Detaljnije poređenje i slučajevi u kojima se ceo rad isplati držati u jednom programu su u tekstu Word ili Google Docs za duži rad.