Prečice koje stvarno štede vreme u Wordu

Od nekoliko stotina prečica u Wordu, na akademskom radu se isplati naučiti oko petnaest. To su one koje zamenjuju radnje koje ponavljaš svakog dana: dodelu stilova naslova, lepljenje teksta bez tuđeg formata, skakanje na mesto poslednje izmene i premeštanje pasusa.

Ostale se nalaze brže preko trake nego što bi ih zapamtio.

Napomena pre spiska: prečice se razlikuju po verziji Word-a i po jeziku programa, a na Mac-u ih ponekad presretne sam operativni sistem. Ako neka ne radi, pređi mišem preko komande na traci — Word u oblačiću prikaže prečicu koja u tvojoj verziji zaista važi.

Petnaest koje se isplate

Prečica za praćenje izmena (Ctrl+Shift+E) se koristi u paru sa mentorovim ispravkama i lako se zaboravi uključenom; kako se to rešava, stoji u tekstu Track Changes i komentari.

Tri iz ove tabele vrede više od ostalih zajedno, pa ih vredi razložiti.

Ponavljanje poslednje radnje

Ctrl+Y (F4 radi isto na Windows-u, Cmd+Y na Mac-u) ponavlja poslednju radnju koju si uradio.

Zašto je to najkorisnija prečica na formatiranju: kad dokument ima dvadeset ručno formatiranih naslova, dodeliš prvom Heading 1, pa za svaki sledeći samo klikneš u red i pritisneš Ctrl+Y. Umesto dvadeset odlazaka do trake — dvadeset pritisaka.

Isto radi i za uključivanje opcije u tabeli, za brisanje reda, za ubacivanje potpisa — sve što se radi u nizu. Kod tabela je to najbrži način da se ista podešavanja primene na svih pet tabela u radu; koja su to podešavanja, stoji u tekstu tabele koje se ne raspadaju.

Mesto poslednje izmene

Shift+F5 vraća kursor tamo gde si poslednji put nešto menjao. Ponovljeni pritisak ide na pretposlednje mesto, i tako još korak unazad.

Koristi se stalno: odskrolovao si na drugi kraj rada da proveriš broj tabele, i sad treba nazad. Bez toga se skroluje i traži, sa tim je jedan pritisak. Na Mac-u ponekad treba držati i Fn, u zavisnosti od podešavanja funkcijskih tastera.

Isti taster radi i odmah po otvaranju dokumenta — vraća te na mesto na kom si prestao prošli put.

Lepljenje bez tuđeg formata

Tekst prekopiran sa sajta ili iz PDF-a donosi svoj font, veličinu, boju i razmake. Ako se zalepi kako jeste, dokument postane šarolik, a stilovi naslova se pokvare.

Najsigurniji put je Paste Special: Ctrl+Alt+V na Windows-u, Cmd+Ctrl+V na Mac-u, pa se iz liste bira Unformatted Text. Tekst ulazi go, sa formatom pasusa u koji si ga stavio.

Ako ti se to ponavlja, podesi da se tako lepi podrazumevano: File → Options → Advanced, deo Cut, copy, and paste, pa opcije za lepljenje iz drugih programa postavi na Keep Text Only.

Uz to idu i dve prečice za prenošenje formata: Ctrl+Shift+C kopira format označenog teksta, Ctrl+Shift+V ga primenjuje na drugi (na Mac-u Cmd+Shift+C i Cmd+Shift+V). Brže je od četkice na traci i ne traži precizno prevlačenje mišem.

Kretanje i označavanje bez miša

Ovo je grupa koja najviše ubrzava doterivanje teksta, a uči se za desetak minuta.

• Ctrl+strelica levo/desno pomera kursor po celu reč. Na Mac-u Option+strelica.
• Dodaj Shift i umesto pomeranja dobijaš označavanje: Ctrl+Shift+strelica (Option+Shift+strelica).
• Ctrl+Backspace briše celu reč ulevo; na Mac-u Option+Delete.
• Home i End skaču na početak i kraj reda.
• Ctrl+Home i Ctrl+End na početak i kraj dokumenta. Na Mac-u obično Cmd+Fn+strelica levo/desno.

Efekat se ne vidi na jednoj rečenici, nego na dva sata ispravljanja teksta.

Premeštanje pasusa i poglavlja

Alt+Shift+strelica gore/dole premešta ceo pasus u kom je kursor, gore ili dole. Na Mac-u je to Ctrl+Shift+strelica gore/dole.

Kad je kursor u naslovu kom je dodeljen stil, ista prečica premešta celo poglavlje sa svim tekstom ispod njega. To je najbrži način da se promeni redosled poglavlja, i još jedan razlog zašto se stilovi naslova dodeljuju od početka — kako i zašto, stoji u tekstu o stilovima naslova.

Isto se može i mišem, prevlačenjem u navigacionom panelu, ali prečica ne promaši.

Prikaz oznaka formatiranja

Ctrl+Shift+8 (Cmd+8 na Mac-u) pali i gasi prikaz znakova koji se ne štampaju: oznake pasusa, tabulatore, razmake, prelome strana i prelome sekcija.

To je alat za dijagnostiku. Kad se strana ponaša čudno — prazna strana niotkuda, naslov koji je skočio, numeracija koja kreće iznova — uzrok je skoro uvek neki od tih znakova i bez ovog prikaza se ne vidi. Tipičan primer je numeracija: uzroci se prepoznaju tek kad se vide prelomi sekcija, o čemu govori tekst numeracija stranica počinje na pogrešnom mestu.

Nađi i zameni, za više od reči

Ctrl+H (Cmd+Shift+H na Mac-u) se najčešće koristi za zamenu reči, ali vredi i za čišćenje formata.

Dva primera koja se stalno javljaju na studentskim radovima: zamena dvostrukih razmaka jednim (ponovi nekoliko puta dok ne prijavi nula zamena) i brisanje praznih pasusa. U proširenom delu dijaloga (More) postoji i pretraga po formatu — tako se, na primer, svi ručno podebljani naslovi nađu odjednom.

U Wordu za Windows postoji i Ctrl+G za skok na određenu stranu ili poglavlje; na Mac-u je ta komanda u istom dijalogu, na kartici pored pretrage.

Kako da ih zaista naučiš

Ne uči spisak. Uzmi tri prečice u nedelju i primoravaj se da ih koristiš i kad je mišem brže. Predlog redosleda: prve nedelje Ctrl+Alt+1/2/3, Ctrl+Y i Shift+F5; druge Ctrl+Alt+V, Alt+Shift+strelica i Ctrl+Shift+8; treće ostatak po potrebi.

Na Windows-u postoji i način da se traka koristi bez miša: pritisak na Alt prikaže slova uz svaku karticu, pa se komanda bira kucanjem tih slova. Nije prečica koju pamtiš, nego način da nađeš bilo šta — i zato je korisniji od učenja napamet.

Na Mac-u vredi proveriti i sistemska podešavanja tastature: ako funkcijski tasteri podrazumevano rade kao tasteri za osvetljenje i zvuk, Shift+F5 i slične traže i Fn.

Ako ti se pri kucanju gube č, ć, š, ž i đ, to nije stvar prečica nego rasporeda tastature: srpska slova i tastatura u Wordu.