Kada šema objasni bolje od pasusa

Šema ide u rad kad tekst mora da opisuje odnose među više elemenata istovremeno — redosled koraka, hijerarhiju, tok, uzajamne veze. Rečenica je linearna: iznosi jedan po jedan odnos, pa čitalac celinu sklapa u glavi. Kad je elemenata pet i više, to sklapanje ne uspeva i tu počinje posao šeme.

Test u jednoj rečenici: ako moraš da napišeš „pri čemu se prvo i treće takođe povezuju”, šemu treba nacrtati. Povratne veze, grananja i paralelni tokovi su ono što tekst najlošije nosi.

Obrnuto pravilo je isto toliko važno. Šema koja prikazuje tri stavke jedna ispod druge, povezane strelicama, ne radi ništa što numerisana lista ne bi uradila bolje i u manje prostora. Takve šeme u radu deluju kao popunjavanje strana, i komisija ih tako i čita.

Šta šema radi bolje od teksta

Četiri stvari, i sve četiri se tiču odnosa, ne sadržaja:

• Redosled sa grananjem. Postupak u kom se posle trećeg koraka ide na jedan ili drugi način.
• Hijerarhija. Šta je nadređeno čemu, na tri ili više nivoa.
• Uzajamne veze. Elementi koji utiču jedan na drugog u oba smera.
• Preklapanje i razgraničenje. Gde se dva pojma dodiruju i gde se razilaze.

Ono što šema ne radi bolje: prenošenje količina (za to je grafikon), definisanje pojmova (za to je tekst) i nabrajanje (za to je lista). Šema puna teksta u kvadratićima je pasus koji je dobio okvire.

Pasus naspram šeme

Slabo:

Postupak počinje prijavom teme, nakon čega mentor razmatra prijavu. Ukoliko prijava bude prihvaćena, pristupa se izradi rada, a ukoliko ne bude prihvaćena, tema se prerađuje i ponovo prijavljuje. Nakon izrade, rad se predaje mentoru na pregled, pri čemu mentor može da traži doradu, u kom slučaju se rad vraća u fazu izrade, ili da ga odobri, nakon čega se zakazuje odbrana.

Pasus je tačan i nečitljiv. Ima dva grananja i jednu povratnu vezu, i čitalac mora da ih drži u glavi dok stigne do kraja.

Jako: ista sadržina kao šema toka sa pet polja — prijava teme → odluka mentora (grana nazad ka preradi teme) → izrada rada → pregled (grana nazad ka izradi) → odbrana — i uz nju dve rečenice u tekstu koje kažu šta je najčešći zastoj i koliko koja faza traje.

Šema nosi strukturu, tekst nosi ono što se iz strukture ne vidi. To je podela posla koja uvek važi: tekst nikad ne prepričava šemu, nego dodaje ono što šema ne može da prikaže.

Tipovi šema i šta koji pokazuje

Dijagram toka. Koraci i odluke. Standard je da se koraci crtaju kao pravougaonici, a odluke kao romboidi sa dva izlaza. Koristi se za postupke, procedure i algoritme.

Hijerarhijska (stablo). Nadređenost i podređenost: organizaciona struktura, podela pojmova, klasifikacija. Grane se ne ukrštaju — ako moraju, to nije hijerarhija nego mreža.

Blok-šema odnosa. Elementi povezani strelicama koje pokazuju uticaj. Najčešća u konceptualnim okvirima istraživanja: nezavisne i zavisne promenljive sa strelicama između njih.

Vremenska osa. Događaji raspoređeni po vremenu. Korisna u istorijskim i pravnim radovima, i kad rad prati razvoj neke pojave.

Preseci krugova. Preklapanje dva ili tri pojma. Radi samo sa dva ili tri; sa četiri postaje nečitljiva.

Matrica dva sa dva. Ukrštanje dve podele. Zgodna za tipologije koje sam postavljaš, i skoro uvek jasnija od tri pasusa opisa.

Ako je ono što crtaš zapravo poređenje po više obeležja, šema nije pravi oblik — tabela je. Kako se tabela postavi da se ne raspadne pri prelomu strane: tabele koje se ne raspadaju.

Čime se crta

Alat bira se po jednom kriterijumu: da li ćeš moći da ga otvoriš i izmeniš za tri nedelje. Šema se skoro uvek prepravlja bar jednom, obično posle mentorovog komentara.

Word, ugrađeni oblici i SmartArt. Za jednostavne šeme sasvim dovoljno, i ima veliku prednost — šema ostaje u dokumentu i menja se na licu mesta. Nedostatak je što se oblici umeju pomerati pri prelomu, pa se svi elementi grupišu u jednu celinu čim je šema gotova.

PowerPoint ili Google Slides. Crtanje je udobnije nego u Wordu, a gotova šema se prenosi kao slika. Praktičan put kad ista šema treba i u radu i na prezentaciji.

Google crteži. Radi u pregledaču, čuva se sam i lako se deli mentoru na komentarisanje. Dobar izbor ako rad pišeš u Google Docs-u; poređenje okruženja je u tekstu Word ili Google Docs.

Namenski alati za dijagrame. Postoje besplatna rešenja koja rade u pregledaču i izvoze u PNG ili PDF. Vrede kad šema ima mnogo elemenata koje ćeš premeštati.

Šta god izabrao, sačuvaj izvorni fajl pored dokumenta. Slika ubačena u rad se ne može prepraviti, i najgori mogući scenario je ponovno crtanje cele šeme zbog jedne pogrešne reči. Kako se to drži u redu: organizacija fajlova i verzija.

Kako se crta da bude čitljiva

Pravila koja se ponavljaju u svakoj šemi:

• Jedan smer čitanja. Odozgo nadole ili sleva nadesno, dosledno. Strelica koja ide unazad sme, ali samo kao povratna veza, i vizuelno se razlikuje.
• Najviše sedam do devet elemenata. Preko toga se šema deli na dve, ili se elementi grupišu u nadređene celine.
• Tekst u polju: dve do pet reči. Rečenica u kvadratiću je znak da element nije dobro imenovan.
• Ista visina i širina za elemente istog reda. Nejednaki oblici čitaocu sugerišu razliku koje nema.
• Crno-belo mora da radi. Radovi se često štampaju bez boje, a šema u kojoj se značenje nosi samo bojom tada nestaje. Razlika se pravi oblikom, punom i isprekidanom linijom, ili oznakom.
• Font isti kao u radu, veličina za jedan do dva stepena manja od osnovnog teksta.
• Legenda samo kad je stvarno potrebna. Šema koja traži legendu da bi se razumela obično je pretrpana.

Kako šema ulazi u dokument

Formalno se šema u radu tretira kao slika, ne kao tabela — što znači da nosi oznaku „Slika” ili „Šema”, zavisno od uputstva, i da potpis ide ispod, dok kod tabela ide iznad. Ako uputstvo tvoje ustanove kaže drugačije, važi uputstvo.

Četiri obavezna elementa:

1. Broj i naziv, numerisani neprekidno kroz rad (Slika 3. Tok izrade rada).
2. Potpis ispod, u istom formatu kao kod svih ostalih slika.
3. Izvor, ako šema nije tvoja — ispod potpisa.
4. Pomen u tekstu. Svaka šema mora biti pomenuta pre nego što se pojavi: „Tok postupka prikazan je na Slici 3.” Šema koja se u tekstu ne pominje je ukras.

Ako šemu praviš sam, ali po nečijem modelu, ispod ide napomena da je prilagođena prema izvoru. Sopstvena šema često nosi oznaku „Izvor: autor” ili se izvor izostavlja — proveri kako je u tvom uputstvu, i primeni isto na svim slikama.

Tehnički deo — rezolucija, format fajla, i kako se slika usidri da ne skače po strani — opisan je u tekstu slike u radu.

Šema preuzeta iz izvora

Preuzima se retko, i uvek sa izvorom. Tri slučaja:

• Preuzeta u celini. Navodi se izvor sa brojem strane. To je i dalje tuđ materijal.
• Prilagođena. Napiše se „prilagođeno prema” i izvor. Ovo je najčešći i najkorisniji oblik — model iz literature primenjen na tvoj slučaj.
• Prekucana sopstvenim oblicima. Ne postaje tvoja time što si je nacrtao. Izvor i dalje ide.

Isti princip važi i za slike iz udžbenika i sa interneta: prepisivanje nije autorstvo. Kada referenca mora da stoji, objašnjeno je u tekstu kada se citira.

Provera pre predaje

• Da li se šema vidi i razume odštampana crno-belo?
• Da li je pomenuta u tekstu pre nego što se pojavi?
• Da li tekst oko nje dodaje nešto ili je prepričava?
• Da li je numeracija neprekinuta i da li se poklapa sa spiskom slika, ako ga rad ima?
• Da li su termini u šemi isti kao u tekstu? Šema se crta rano i u njoj često ostane stariji naziv.
• Da li je šema ostala na istoj strani posle poslednjeg preloma?

Poslednja stavka je najčešći kvar. Šema koja se posle sitne izmene teksta odvojila od svog potpisa i prešla na sledeću stranu popravlja se sidrenjem i zabranom preloma, ne praznim redovima. Ostatak provera tog tipa: kako se formatira akademski rad.