Word ili Google Docs za duži rad
Poređenje Worda i Google Docs-a za duži akademski rad: automatski sadržaj, fusnote, veliki fajlovi, saradnja sa mentorom i rad bez interneta.
Kratak odgovor
Za rad duži od dvadesetak strana, sa fusnotama i propisanim formatom, Word je sigurniji izbor; Google Docs je bolji dok se piše u više ruku ili sa više uređaja, pa se tekst prebaci u Word za finalno sređivanje.
Odgovor zavisi od jedne stvari: da li je rad već formatiran po uputstvu ili se tek piše. Dok se piše, Google Docs je prijatniji — čuva sam, otvara se svuda, mentor može da ostavi komentar bez slanja fajla. Kad tekst treba da izgleda tačno onako kako uputstvo traži, Word ima kontrolu koju Google Docs nema.
U praksi većina radova završi u Wordu, jer se predaju kao .docx ili PDF izveden iz Worda, a prelomi strana, sekcije i fusnote su tamo predvidljiviji. To ne znači da se ceo posao mora raditi u Wordu.
Ovaj tekst poredi šest stvari koje kod dužeg rada stvarno prave razliku, i na kraju predlaže kombinaciju koja u praksi radi bolje od bilo kog programa samog.
Tabela poređenja
| Šta | Word | Google Docs |
|---|---|---|
| Automatski sadržaj | Puna kontrola: nivoi, tačkice, brojevi strana, zaseban izgled stavki | Dve gotove varijante; ona sa linkovima nema brojeve strana |
| Fusnote | Fusnote i endnote, numeracija po sekciji ili neprekidna | Samo fusnote, bez izbora numeracije |
| Veliki fajlovi | Nosi dokumente sa mnogo slika i tabela | Usporava na dugačkim dokumentima; postoji granica dužine |
| Saradnja | Komentari i praćenje izmena, ali kroz razmenu fajlova ili OneDrive | Više ljudi istovremeno, bez slanja ijednog fajla |
| Rad bez interneta | Radi uvek | Radi tek kad se offline režim uključi unapred |
| Prelom i sekcije | Sekcije, različita zaglavlja, kontrola numeracije | Znatno slabije; numeracija se teško menja usred dokumenta |
Automatski sadržaj i navigacija
Oba programa prave sadržaj iz stilova naslova, i u oba je uslov isti — naslovi moraju biti označeni stilom, ne samo podebljani. Ceo mehanizam je opisan u tekstu automatski sadržaj u Wordu i Google Docs-u, a zašto bez stilova ništa ne radi u tekstu o stilovima naslova.
Razlika je u kontroli. U Wordu, preko References → Table of Contents → Custom Table of Contents, biraš koliko nivoa ulazi u spisak, hoćeš li tačkice, hoće li brojevi biti uz desnu marginu. Izgled samih stavki menjaš stilovima TOC 1, TOC 2, TOC 3.
U Google Docs-u (Umetni → Sadržaj) biraš između varijante sa brojevima strana i varijante sa linkovima. Ništa više. Za rad koji se predaje na papiru ili kao PDF, varijanta sa linkovima ne dolazi u obzir.
Navigacija dok pišeš je u oba rešena slično: Word ima View → Navigation Pane, Google Docs ima prikaz strukture dokumenta sa leve strane. Oba pokazuju tačno ono što će ući u sadržaj, pa su najbrža provera da li si sve naslove označio.
Fusnote i reference
Ako uputstvo traži fusnote, ovo je najčešći razlog da rad završi u Wordu.
Word ubacuje fusnotu preko References → Insert Footnote (Ctrl+Alt+F, na Mac-u Cmd+Option+F) i endnotu preko Insert Endnote. U dijalogu za podešavanje fusnota bira se format broja, mesto gde se fusnote prikazuju i da li numeracija teče kroz ceo dokument ili počinje iznova u svakoj sekciji. To poslednje je važno kad rad ima poglavlja sa zasebnom numeracijom.
Google Docs ima Umetni → Fusnota (Ctrl+Alt+F) i tu se izbor završava. Endnota nema. Numeracija je neprekidna kroz dokument i ne menja se.
Za spisak literature oba imaju ugrađen alat — Word References → Insert Citation sa izborom stila, Google Docs Alatke → Citati. Oba su upotrebljiva za manji broj izvora. Kad ih ima više od dvadesetak, ili kad se isti izvori koriste u više radova, isplati se zaseban menadžer literature, nezavisan od programa u kom pišeš.
Veliki fajlovi i mnogo slika
Diplomski sa trideset slika, nekoliko tabela i prilozima je mesto gde se razlika najviše oseti.
Google Docs ima objavljenu granicu dužine dokumenta — reda veličine milion znakova — i na dugačkim dokumentima sa mnogo slika počinje da kasni pri kucanju i skrolovanju. Kad se .docx fajl otprema u Docs, konvertuje se, i pri konverziji se prelomi, razmaci i pozicije slika umeju pomeriti.
Word drži velike dokumente bez problema, ali i tamo ima smisla ograničiti veličinu slika pre ubacivanja. Slika od pet megabajta ubačena u tekst ostaje pet megabajta i u fajlu i u PDF-u.
Ako rad ima mnogo priloga, u oba slučaja je praktičnije držati priloge u zasebnom dokumentu i spojiti ih tek pri izvozu.
Saradnja sa mentorom
Ovde Google Docs ima jasnu prednost dok se rad piše, i jasan nedostatak kad se predaje.
Prednost: mentor otvara link, ostavlja komentare i predloge u režimu Predlaganje, i sve se vidi odmah. Nema verzija rad-final-v3-ispravke.docx koje kruže mejlom. Istorija verzija je automatska i može se vratiti na bilo koju tačku.
Nedostatak: većina mentora radi u Wordu i traži .docx. Kad se dokument preuzme iz Docs-a kao .docx, praćenje izmena i predlozi se ne prenose onako kako bi se očekivalo, pa se krug komentara prekida.
Kako se radi sa mentorovim ispravkama u Wordu — prihvatanje izmena, odgovaranje na komentare i pravljenje čiste verzije — opisano je u tekstu Track Changes i komentari.
Rad bez interneta
Word radi bez interneta, uvek, bez pripreme.
Google Docs radi bez interneta samo ako je offline režim uključen unapred, u Chrome-u, uz dodatak Google Docs Offline, i ako je dokument označen kao dostupan van mreže. Ako se toga setiš u sali bez signala na dan predaje, kasno je.
Za rad koji se piše nedeljama ovo je ozbiljna stavka. Jedan sat bez interneta u Wordu ne znači ništa; u Google Docs-u bez pripremljenog offline režima znači sat bez rada.
Kombinacija koja u praksi radi
Najčešće dobra podela posla izgleda ovako:
- Beleške, skica i prve verzije teksta — Google Docs. Piše se sa više uređaja, čuva se samo, mentor može da pogleda kad stigne.
- Kad je tekst u celini napisan — prelazak u Word. Preuzmi kao
.docx(Fajl → Preuzmi → Microsoft Word) i dalje radi tamo. - Formatiranje, sadržaj, fusnote, prelomi, numeracija — Word. Redosled tih podešavanja je u tekstu kako formatirati akademski rad.
- Krug ispravki sa mentorom — Word, uz praćenje izmena.
- Predaja — PDF izveden iz Worda, po postupku iz teksta izvoz u PDF.
Ključno je da se prelazak dogodi jednom, i to pre formatiranja. Dokument koji putuje tamo-amo između dva programa gubi deo formatiranja pri svakom prolazu.
Šta se gubi pri prelasku
Kad .docx ide u Google Docs ili obrnuto, obično prežive stilovi naslova, fusnote, tabele i slike. Obično ne prežive ili se pomere:
- prelomi sekcija i različita zaglavlja po sekcijama;
- tačno pozicionirane slike sa obtekanjem;
- razmaci pre i posle pasusa u pojedinačnim stilovima;
- praćenje izmena i komentari, kad se prenosi u oba smera;
- ponekad prelom tabela preko strana.
Zato vredi posle svakog prelaska prelistati ceo dokument, a ne samo prvu stranu.
Kako da izabereš
Tri pitanja rešavaju izbor za većinu radova:
- Da li uputstvo propisuje format detaljno (font, margine, prored, izgled naslova, fusnote)? Ako da, finalna verzija ide u Word.
- Da li ćeš pisati sa više uređaja ili sa nekim drugim? Ako da, prve verzije u Google Docs-u štede vreme.
- Da li rad ima mnogo slika i priloga? Ako da, Word od početka.
Ako je rad kratak, format slobodan i pišeš sam — svejedno je. Razlika postaje stvarna tek kad se rad približi veličini na kojoj prelomi počinju da se pomeraju sami.
Ako izbor padne na Docs, vredi unapred znati dokle on ide na dužem radu — po stavkama je popisano u tekstu Google Docs za akademski rad.
Šta god izabrao, verzije se čuvaju istim sistemom — nova kopija pre svakog slanja mentoru, sa datumom u imenu. Kako se dve verzije upoređuju kad se izgubi trag opisano je u tekstu poređenje verzija dokumenta.