Kada referenca traži broj strane
Doslovan navod uvek nosi stranu, parafraza je granični slučaj. Po čemu se odlučuje, šta se piše kod izvora bez strana i koje greške se najčešće vide.
Kratak odgovor
Doslovan navod nosi broj strane uvek. Parafraza ga nosi kad se odnosi na određeno mesto u izvoru, a izostaje kad se poziva na rad u celini; tačan zapis se razlikuje po stilu i proverava se u uputstvu predmeta.
Broj strane izgleda kao formalnost, a ima sasvim praktičnu svrhu: to je jedina stvar u referenci koja čitaocu omogućava da tvrdnju proveri za minut umesto da pretražuje knjigu od tri stotine strana.
Iz te svrhe sledi pravilo koje rešava većinu nedoumica. Pitaj se: da li bi neko ko želi da proveri ovu rečenicu znao gde da gleda? Ako ne bi, strana treba. Ako je tvrdnja o celom radu, strana nema šta da pokaže.
Kada strana ide uvek
Četiri slučaja u kojima izostanak strane spada u grešku, u svim sistemima citiranja:
- Doslovan navod. Sve pod navodnicima i svaki blok citat. Bez izuzetka.
- Konkretan podatak. Broj, procenat, rezultat, stavka iz tabele. Podatak stoji na jednom mestu i tamo se proverava.
- Definicija. Kad preuzimaš određenje pojma, čitalac mora da dođe do tačne formulacije.
- Formula, shema ili slika. Isto kao podatak — preuzeto je sa određenog mesta.
Na dva mesta se strana traži i kad izvor navodiš posredno: kad prenosiš tuđu podelu koja se u izvoru nalazi na jednom mestu, i kad se pozivaš na rečenicu koju osporavaš. U drugom slučaju to nije formalnost nego pristojnost — čitalac ima pravo da vidi šta je autor stvarno napisao.
Parafraza: granični slučaj
Ovde se sistemi razlikuju i tu nastaje zabuna. Deo stilova traži stranu i uz parafrazu, deo je preporučuje, deo je ostavlja kao mogućnost. Ne postoji jedno pravilo koje važi svuda, pa se tačan zahtev čita u uputstvu predmeta ili u priručniku stila koji predmet propisuje.
Ono što ne zavisi od stila jeste logika, i ona rešava skoro sve slučajeve:
| Šta parafraziraš | Strana |
|---|---|
| Jednu tvrdnju sa određenog mesta | Da |
| Rezultat jednog istraživanja iz rada | Da, mesto gde je iznet |
| Podelu, model ili postupak opisan u jednom odeljku | Da, raspon strana |
| Glavni argument rada u celini | Ne |
| Opšte usmerenje autora | Ne |
| Knjigu kao celinu, kao uput na dalje čitanje | Ne |
Sažeto: što je tvoja rečenica bliža jednom mestu u izvoru, to je strana potrebnija.
Kad je parafraziran duži odeljak, navodi se raspon, a ne prva strana. Ako se ceo pasus tvog teksta oslanja na jedan izvor, izvor se najavljuje na početku pasusa — kako se to radi da veza ostane jasna do kraja, opisano je u tekstu kako pravilno parafrazirati.
Kako se strana zapisuje
Oblik zapisa nije isti u svim sistemima i to je najčešći izvor mešanja. Tri obrasca koja se u praksi sreću izgledaju ovako:
(Petrović, 2021, str. 45)
(Petrović 2021: 45)
¹ M. Petrović, Digitalna transformacija malih preduzeća, Službeni glasnik, Beograd, 2021, str. 45.
Vidi se da se razlikuje sve — i skraćenica, i interpunkcija, i mesto na kom podatak stoji. Dodatno, u sistemima koji koriste numeričke pozive u tekstu strana se često ne stavlja uz broj u zagradi nego drugačije, a i to zavisi od uputstva.
Zato se obrazac ne pamti iz tuđeg rada nego se prepisuje iz stila koji tvoj predmet traži. Poređenje sistema i onoga što svaki od njih podrazumeva stoji u tekstu APA, Harvard i fusnote.
Tri stvari koje se ne razlikuju po sistemima:
- Raspon se piše od–do, a ne samo početna strana, kad tvrdnja pokriva više strana.
- Nesusedne strane se razdvajaju, jer raspon koji obuhvata i ono što nisi koristio obmanjuje čitaoca.
- Doslednost je obavezna. Ako u jednom pozivu pišeš skraćenicu, pišeš je i u svim ostalim.
Isti izvor više puta u istom pasusu
Kad se u jednom pasusu pozivaš na isti rad tri puta, ponavljanje pune reference postaje smetnja u čitanju. Kako se to skraćuje, ponovo zavisi od sistema: fusnotni sistemi imaju sopstvene skraćene oblike za ponovljeni izvor, dok se kod poziva u zagradi obično ponavlja prezime i godina, a menja se samo strana.
Ono što u svim sistemima radi jeste da se strana menja kad se menja mesto. Ako prvi navod dolazi sa strane 45, a drugi sa strane 52, obe se pišu — jedna referenca na početku pasusa ne pokriva nalaz koji stoji sedam strana dalje.
Kad izvor nema strane
Sve češći slučaj, jer se mnogo toga čita na ekranu.
Veb stranica. Nema paginaciju i ne izmišlja se. Umesto strane se upućuje na deo teksta: naslov odeljka, a u sistemima koji to predviđaju i redni broj pasusa unutar tog odeljka.
Elektronska knjiga sa tekstom koji se preliva. Broj strane koji ti prikazuje čitač zavisi od veličine slova i nije isti kod drugog čitaoca. Ako izdanje ima ugrađenu stabilnu paginaciju, koristi se ona; ako nema, upućuje se na poglavlje i odeljak.
PDF izveštaja i dokumenata. Ovde se pravi najtiša greška. Broj koji stoji u alatci za čitanje često nije isti kao broj odštampan na samoj strani, jer korice i predgovor pomeraju numeraciju. Uzima se broj sa strane, ne iz programa.
Snimak i zvučni zapis. Umesto strane ide vreme, u obliku koji stil propisuje.
Ako izvoru nedostaje i nešto drugo — godina, autor — to su zasebna pravila i skupljena su u tekstu šta kada izvor nema datum ili autora.
Koje izdanje, ta strana
Broj strane važi samo za primerak koji si držao u ruci. Drugo izdanje iste knjige ima drugu paginaciju, a ponekad i drugačiji tekst.
Iz toga slede dve obaveze. Prva: u spisku literature stoji izdanje koje si koristio, jer bez toga strana ne znači ništa. Druga: strana se ne prepisuje iz tuđeg rada, jer ne znaš koje je izdanje taj autor imao.
Poseban slučaj je prevod. Strana je iz prevoda koji si čitao, a ne iz originala, a u pozivu se ponekad javljaju dve godine — kada i zašto, razloženo je u tekstu citiranje prevedenog izvora.
Kod starih dela strana otkazuje potpuno, jer izdanja ima previše da bi ijedno bilo zajedničko tebi i čitaocu; tamo se umesto nje koristi stalna podela samog dela — citiranje klasičnih dela.
Pet grešaka koje se najčešće vide
- Strana celog članka umesto mesta koje citiraš. Referenca koja upućuje na raspon od dvadeset strana ne pomaže nikome; u spisku literature raspon celog članka stoji, u pozivu u tekstu stoji tačno mesto.
- Strana preuzeta iz sekundarnog izvora. Ako si podatak našao u tuđem radu, a original nisi otvorio, ne smeš navesti stranu originala kao da jesi.
- Strana iz programa umesto sa papira. Opisano gore; najčešće kod PDF izveštaja i skeniranih knjiga.
- Doslovan navod bez strane. Najozbiljnija od pet, jer se čita kao nepažnja tamo gde se traži najveća preciznost.
- Mešanje oblika kroz rad. U prvom poglavlju jedan zapis, u trećem drugi. Skoro uvek nastane kad se reference skupljaju mesecima.
Provera pred predaju
Traje petnaest minuta i hvata sve navedeno.
Pretraži rad po znaku navoda i proveri da uz svaki citat stoji strana. Zatim pretraži po skraćenici za stranu i pogledaj da li je oblik svuda isti. Na kraju otvori tri nasumična poziva sa stranom i stvarno proveri da tvrdnja na tom mestu stoji — ako sve tri prođu, ostatak najverovatnije stoji.
Koliko doslovnih navoda uopšte sme da bude i kako se dugačak citat uklapa u rečenicu, razloženo je u tekstu direktan citat u tekstu. A pitanje koje dolazi pre svih ovih — da li tvrdnja uopšte traži izvor — ima svoj test u tekstu kada se citira, a kada ne mora.