Veliko slovo u naslovima poglavlja
U srpskom naslovu veliko slovo ide na prvu reč i vlastita imena. Zašto se engleski obrazac ne prenosi, šta sa verzalom i kako se greške nađu u sadržaju.
Kratak odgovor
U srpskom naslovu veliko slovo ide samo na prvu reč i na vlastita imena. Engleski obrazac, u kome skoro svaka reč počinje velikim slovom, ne prenosi se na naslov pisan na srpskom.
Naslov Pregled Dosadašnjih Istraživanja nije stvar ukusa. To je engleski pravopis primenjen na srpsku rečenicu, i u radu se prepoznaje odmah.
Pravilo je jednostavnije nego što se očekuje: naslov se piše kao rečenica. Veliko slovo na prvoj reči, sve ostalo malim, osim onoga što bi i u sredini rečenice imalo veliko slovo.
Pogrešno: Uticaj Digitalizacije Na Male Privredne Subjekte
Tačno: Uticaj digitalizacije na male privredne subjekte
Ista pravila važe za naslov celog rada, naslov poglavlja, naslov potpoglavlja, potpis tabele i naslov slajda. Nema posebnog režima za naslove.
Zašto se engleski obrazac uvlači
U engleskom postoji obrazac u kome sve reči u naslovu osim veznika i predloga počinju velikim slovom. Ako pola literature koju čitaš izgleda tako, oko se navikne i prenese obrazac u sopstveni tekst, bez odluke.
Postoje i tri mehanička izvora:
- Šabloni i prezentacije. Programi za prezentacije umeju da naslov slajda prikažu u drugom obliku, a taj se oblik zatim prekopira u rad.
- Prevedeni naslov izvora. Kad naslov engleskog članka prevedeš da bi ga pomenuo u tekstu, prenese se i raspored velikih slova.
- Autokorekcija. Podešavanje koje veliko slovo stavlja posle svakog reda ume da „popravi“ i ono što nije trebalo.
Nijedan od ta tri razloga nije razlog. U tekstu na srpskom važi srpsko pravilo.
Šta u naslovu ipak ide velikim slovom
Sve ono što bi veliko slovo imalo i usred rečenice.
Vlastita imena. Rad od kuće u Srbiji posle 2020. godine, Recepcija Andrićevog dela u srednjoj školi.
Nazivi ustanova — prva reč i vlastita imena u nazivu. Uloga Narodne banke Srbije u monetarnoj politici. Nije Narodne Banke Srbije.
Nazivi propisa. Naziv zakona se piše velikim početnim slovom: Primena Zakona o radu u malim preduzećima. Kad se na zakon upućuje opisno, veliko slovo se gubi: Primena radnog zakonodavstva u malim preduzećima.
Skraćenice. Ostaju onakve kakve jesu: Merenje BDP-a u zemljama regiona. Pravilo o uvođenju skraćenice ipak važi i ovde — skraćenica se prvi put objašnjava u tekstu, ne u naslovu.
Prisvojni pridevi od imena. Aristotelova podela, Markovljev lanac. Pridev na -ski ide malim: aristotelovska logika.
Dvotačka u naslovu
Konstrukcija opšte: konkretno rešava mnogo naslova, i kod nje se postavlja isto pitanje.
Rad od kuće: obuhvat pojma u domaćoj literaturi
Posle dvotačke ide malo slovo, jer ono što sledi nije nova rečenica nego nastavak istog naslova. Veliko slovo tu dolazi samo ako je prva reč vlastito ime: Digitalizacija javne uprave: Estonija kao primer.
Verzal: pitanje izgleda, ne pravopisa
Naslov ispisan svim velikim slovima — VERZALOM — nije pravopisno pitanje nego tipografsko. Deo uputstava ga traži za naslov poglavlja, deo samo za naslovnu stranu, deo nigde. Proveri šta traži tvoj predmet; kako se to čita iz uputstva stoji u tekstu kako pratiti smernice profesora.
Ono što jeste tehničko pravilo: verzal se ne kuca, nego se podešava u stilu. U Wordu se to radi kroz stil naslova, Format → Font → All caps. Razlika je velika:
- Otkucan verzal se ne može poništiti. Ako uputstvo kasnije zatraži drugačije, naslove prekucavaš ručno, jedan po jedan.
- Sadržaj preuzima ono što je otkucano. Automatski sadržaj kopira naslov kakav jeste, pa verzal pređe i tamo, gde ga niko nije tražio.
- Pretraga ne nalazi otkucani verzal ako pretražuješ malim slovima uz uključeno poklapanje velikih i malih slova.
- Stil menja izgled svih naslova odjednom, a otkucan verzal ne menja ništa.
Ceo mehanizam stilova, i zašto se bez njih dokument raspada, opisan je u tekstu stilovi naslova u dokumentu.
Naslovi tuđih radova u tekstu i literaturi
Ovde se pravilo menja, i to je najčešći izvor zbunjenosti.
Naslov dela zadržava pravopis svog jezika. Naslov knjige na engleskom u spisku literature ostaje onakav kakav je na koricama; ne prepravlja se po srpskom pravilu. Naslov domaćeg dela ostaje po srpskom.
Ali stil citiranja ume da propiše sopstveni oblik. Deo stilova traži da se i engleski naslovi u spisku literature pišu tako da veliko slovo ima samo prva reč i vlastita imena. To nije pravopisno pitanje nego pravilo tog stila, i o njemu odlučuje uputstvo predmeta, a ne tvoj osećaj.
Praktična posledica: pravilo o velikom slovu koje primenjuješ na svoje naslove nije nužno isto ono koje primenjuješ na tuđe naslove u spisku literature. To su dva različita režima u istom dokumentu, i oba treba da budu dosledna u sebi.
Sedam naslova, prepravljenih
Pravilo se najbrže uči na tuđim naslovima. Levo je oblik koji se stvarno nalazi u radovima, desno ispravljen.
| Pogrešno | Tačno |
|---|---|
| Uloga Marketinga U Malim Preduzećima | Uloga marketinga u malim preduzećima |
| Analiza Poslovanja Kompanije Delta | Analiza poslovanja kompanije Delta |
| Primena Zakona O Radu | Primena Zakona o radu |
| Istraživanje u Gradu Nišu | Istraživanje u gradu Nišu |
| Metodologija Istraživanja: Kvantitativni Pristup | Metodologija istraživanja: kvantitativni pristup |
| Zaključna Razmatranja. | Zaključna razmatranja |
| Tabela 1. Struktura Uzorka | Tabela 1. Struktura uzorka |
U drugom redu kompanija je opšta reč, a ime je samo Delta; u četvrtom grad nije deo imena. Šesti red nema ništa sa velikim slovom — u njemu se uklanja tačka, koje na kraju naslova nema. Peti se najčešće previdi, jer dvotačka izgleda kao kraj rečenice. Nije: naslov je jedna celina od prve do poslednje reči.
Ista pravila i van tela rada
Naslov se u radu javlja na još nekoliko mesta, i tamo se pravilo najčešće zaboravi, jer se ta mesta pišu odvojeno od teksta i obično poslednja.
Naslovna strana. Naslov rada ide po istom pravilu, i kad stoji sam na strani i kad je verzalom. Naziv ustanove je vlastito ime, pa veliko slovo ima prva reč i imena u nazivu: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Ključne reči. Pišu se malim slovom, osim onih koje su vlastita imena: digitalizacija, mala preduzeća, Srbija.
Naslov na engleskom. Kad se traži apstrakt i naslov na engleskom, tamo važi engleski pravopis — i to je jedino mesto u radu na kom obrazac sa velikim slovima na skoro svakoj reči ima smisla. Važno je samo da srpski naslov iznad ne bude „popravljen“ po njemu.
Spisak skraćenica. Pun naziv uz skraćenicu piše se kao u tekstu, ne kao naslov: BDP — bruto domaći proizvod, malim slovom, jer to nije ime nego opis. Kako se taj spisak sastavlja: kako se piše lista skraćenica.
Nijedno od tih mesta ne traži više od minuta, a sva se rešavaju u istom prolazu sa ostalim sređivanjem dokumenta: kako formatirati akademski rad.
Kako se greške nađu za jedan minut
Sadržaj je ogledalo naslova. Ako je napravljen automatski, svi naslovi rada stoje jedan ispod drugog na jednoj ili dve strane — i odstupanje se vidi bez traženja.
Postupak: osveži sadržaj, pa ga pročitaj kao spisak. Tražiš dve stvari:
- Reč usred naslova koja počinje velikim slovom a nije ime. To je engleski obrazac koji je negde ostao.
- Naslov koji je verzalom, a ostali nisu (ili obrnuto). To je otkucan verzal koji je ušao u sadržaj.
Ako sadržaj nije automatski, ovo ne radi — i to je jedan od razloga zašto se pravi automatski. Postupak: automatski sadržaj u Wordu.
Sitnice koje idu uz isto pravilo
- Bez tačke na kraju naslova, čak i kad je naslov cela rečenica.
- Bez navodnika oko naslova poglavlja. Naslov nije citat.
- Broj poglavlja ne menja pravilo. 2. Pregled dosadašnjih istraživanja — prva reč posle broja ide velikim, ostatak po pravilu.
- Potpis tabele i slike je takođe naslov. Tabela 3. Struktura uzorka po godinama studija — ista logika.
Šta naslov treba da kaže, nezavisno od toga kako se piše, tema je zasebnog teksta: kako se pišu naslovi poglavlja. Veliko slovo je poslednji korak i radi se kad je struktura rada gotova — pre toga se naslovi menjaju previše često da bi se isplatilo sređivati ih.